Aleksandar Tijanic: Sloba je umro zbog ljubavi!?

Egida:

Par, koji je zaratio sa citavim svetom, danas stoji pred ratom sa svojim narodom. Logican kraj i za njih, i za nas. Zagrljeni pred zemljotresom, on slab pred njom, ona nemocna pred silama koje je usmeravaju. Sve je kao u otuzno melodramskim ruskim ljubavnim filmovima koje su obozavali da gledaju. Sve sem kraja. Ovde nema hepienda!

Ovaj tekst moram da napisem dok su jos na vlasti ili da zauvek cutim. Bengalski Tigar, na kraju svoje vladavine, ipak je pokazao jednu ljudsku osobinu. On, koji vlast voli vise od Srbije - ovakvim krajem svoje vladavine dokazuje kako Miru voli vise od vlasti i Srbije zajedno!

Dok Srbija bude gorela u plamenu, sto ce ga ove sedmice sami potpaliti, dok taj plamen bude zahvatao i njih, Sloba ce je drzati za ruku. Nijednom joj recju nece prebaciti svoju politicku sudbinu. Oboje znaju zasto; Mira veruje da ga je stvorila! To joj, smatra ona, daje za pravo i da ga unisti.

Fakticki, Milosevic je zrtva kucnog atentata. Dovrsila ga je, verovatno pre vremena, apsolutno pogresna Mirina kalkulacija koja je imala za cilj da preuredi Srbiju i Jugoslaviju na nacin koji ce omoguciti porodicnu dinasticku vlast jos decenijama. Buduci da su unutar kuce, jos od gimnazijskih dana, poslovi podeljeni na ideoloske, to je njen resor i izvrsilacke, to je njegov posao - sve sto je Milosevic uradio poslednjih godinu dana, sve sto je izgovorio u javnim prilikama, sve sto je mislio unutar kuce, sve na sta je primorao drzavu, vojsku i policiju, medije i vladajuce stranke - sve je izaslo iz njene glave. To ne abolira njega, ali samo pokazuje sa koliko je fatalizma i sa koliko odanosti on nosio svoju nespremnost da joj bilo sta odbije.

Analiticari u njima vide, sa pravom, samo jednu dimenziju - onu koja je odredila sudbinu tolikih ljudi, promenila zivote mnogima, razorila domove, snove ili sahranila svaciju decu. No, ono sto je fascinantno kod takve vrste ljudi, jeste sto oni imaju i onu obicnu dimenziju, sto izgledaju uobicajeno, svakodnevno. Normalno cak. On nikada nije izasao iz koze malog siromaska koji je dosao u porodicu sa istorijskim pedigreom, ona se nikada nije mesala u njegov posao dok je bio bankarski i nije prestajala da se mesa od trenutka kada je usao u politiku.

Ona, naime, veruje da se sve u drustvu moze organizovati ako imate ljude koji ce to sprovesti, silu koja ce to obezbediti, medije koji ce to popularisati i strah koji ce primorati ljude da se ponasaju kao da veruju u sve sto cuju. Citav zivot u Srbiji ona zamislja kao prosirenu Osmu sednicu - ona je autor scenarija puca za ondasnje preuzimanje vlasti - citavu politiku vidi kao zaveru grupe koja je sebe nazivala Prvom proleterskom i koja je Stambolicu dvaput dosla glave. Jednom kao politicaru, drugi put kao zivom stvoru.

Sve do sada, stvari su joj davale za pravo. Ona je verovala da su njegove reci svojevremeno stvorile mit o Slobi, bila je ubedjena kako je on kucni proizvod firme Markovic-Milosevic, a ne izdanak srpskog etnopolitickog parka. On je verovao kako ona poseduje natprirodne moci kojima vodi porodicu ka planetarnom uspehu, te da zbog tih sposobnosti oni ne treba samo da zive istoriju vec moraju da je stvaraju. Osma sednica je predstavljala pocetak tacno definisanog uzajamnog odnosa; drugi udar njegovom egu, podneo ga je bez roptanja, dosao je kada je zahtevajuci da potpise mir u Dejtonu ona izbacila iz kuce Karadzica, Mladica, Crncevica, Mihaila Markovica i Vucelica. On je tada ostao potpuno sam i okruzen samo njenim ljudima ili ljudima koje je ona overila.

Zavrsni, finalni udarac, prakticno politicka detronizacija Milosevica, zapoceta je stvaranjem JUL-a. Vreli Srbi, jos svezi od ratnih uspomena, njeno politicko aktiviranje primili su kao bracnu prevaru od strane coveka sa kojim su se dozivotno vencali. Od tada do danas Sloba je u ocima Srba arcio sve sto je ranije stekao. Ona je stvorila svoju, neokomunisticku paralelnu organizaciju koja se prema Slobinim ljudima vladala kao komesari prema obicnim partizanima. On se sve neuspesnije branio pred njenim zahtevima za kadrovskim sirenjem njenih prijatelja koje, inace, nije mogao ocima da vidi, ali je morao da ih trpi.

Iz jezika kojim je odjednom poceo da govori, a koji nije bio njegov, bilo je jasno da je Slobin slabasni stilski otpor skrsen. Do tada se branio recima: "Ne mogu tako da govorim, ja sam drzava"; a od kongresa socijalista, opozicija postaje izdajnicka, protivnici postaju hijene, turisti babe, otpor postaje hitlerjugend, novinari placenici a svi zajedno facisti. Sve je to predstavljalo posledicu Mirine ambicije da se direktno ukljuci u vodjenje drzavne politike, da se hijerarhijski odredi kao drugi covek drzave i da odmeni "umornog " Slobu od mnogih duznosti i obaveza. Izraz "umoran" i "nije to onaj stari" Sloba sve cesce su se culi medju julovcima.

Mira je, u strahu pred buducim zbivanjima, zamislila da predupredi svaku neizvesnost. Bilo od moguceg atentata - a sumnjali su da Ameri stalno spremaju njegovu likvidaciju - bilo da izbegne borbu za njegovo nasledje. Planirala je da citavu akciju vodi tako da ona dodje na mesto sefa parlamenta. Time, po ustavu, postaje ovlascena naslednica prestola. Iz takve njene zelje, odvijen je citav niz nezamislivih poteza.

Da bi se to ostvarilo, bio je najpre nuzan savez sa radikalima, zatim zakon o medijima i univerzitetu, onda promena ustava i na kraju, fatalna greska - izbori! Na politiku koja je Srbe prakticno naterala na aktivan otpor, ona je nakalemila svoje lobotomirane izvrsioce - Ivana Markovica, Gorana Matica i Ljubisu Ristica. Medju Srbima jednako omiljenih kao kastracija i sunecenje zajedno. Njeni ljudi, izgubljeni pred srpskim cutanjem, ponasali su se kao kurve u nedostatku trotoara. Za istu cenu, otkrivali su sve vise.

Slobine reci, koje je ona kreirala, vise nisu nalazile odjeka medju Srbima. Naprotiv! Izrazi kao - Srbija se saginjati nece ili Mi umemo da se bijemo, vise nikome nista ne znace. Isparila je energija zla, sila pomocu koje su Srbi dosli dokle su stigli. Zato je njegov govor brkatim Crnogorcima predstavljao debakl. Njegov govor Sumadincima, naisao je na muk. Njene umetnute recenice, njeni obrti, njene privatne ocene o hormonski poremecenim opozicionarima, zvucale su neubedljivo i vestacki u njegovoj interpretaciji. Sa druge strane, njeni promotivni nastupi, njen zahtev da se siromasni svet upusti u pobunu protiv bogatih, na celu sa Srbima koji su spremni da ginu u borbi protiv Novog svetskog poretka, samo je plasio ili zasmejavao ljude.

Dakle, pogresna politika i pogresni ljudi, pogresno vreme i pogresni potezi dali su jedino moguc rezultat: izborni debakl! Njihova kadrovska resetka kojom su zamenjivali sposobne ili cutljive sarlatanima i idiotima - ciji je manjak kreativnosti i nedostatak inteligencije bila zaloga lojalnosti - sada se vratila kao bumerang. Sem sile, nemaju na sta da se oslone. A ta sila, koja je do skora izgledala kao podrucje njihove apsolutne vlasti, danas se nalazi pred rascepom. Koliko ljudi iz policije i vojske danas hoce da puca u novog vrhovnog komandanta - Kostunicu? Danas svako od njih bira - da li se vise boje buducnosti ili Slobe?

Za to vreme, Mira i Sloba su uzeli 24-casovni time-out; sabrali su svoju politiku pretvorenu u prnje, skupili svoju vlast pretvorenu u dronjke i resili da se bore do kraja. Njihovog ili naseg. I da je hteo, a nije, Sloba joj ne bi odbio tu poslednju zelju da ne poklekne pred izdajnicima, pred klasnim neprijateljima i pred fasistima. Cak i da su oboje razumno hteli da izaberu miran rastanak sa Srbima, nesto ih je sprecilo: ne mogu da dozvole svojim neprijateljima likovanje, ne mogu da vide svoje dvorane kako se iskupljuju prodajuci njihove tajne i ne mogu da zavise od necije milosti!

Par, koji je zaratio sa citavim svetom, danas stoji pred ratom sa svojim narodom. Logican kraj i za njih, i za nas. Zagrljeni pred zemljotresom, on slab pred njom, ona nemocna pred silama koje je usmeravaju. Sve je kao u otuzno melodramskim ruskim ljubavnim filmovima koje su obozavali da gledaju. Sve sem kraja. Ovde nema hepienda!

Zato ovo nije tekst o krivici i odgovornosti. Svako od vas ce presuditi za sebe. Ovo je samo prica o zeni koja je htela sve i o coveku koji to nije mogao da joj odbije. Svi elementi klasicnog zapleta su tu: vlast, novac, smrt, zena, rat, beda i kraj. Bila bi to anticka drama, da nije srpska!

Zahvaljujemo se Autoru za dozvolu da tekst bude objavljen na sajtu - Beocity.

Vase komentare na ovaj tekst mozete postaviti ovde...